I ovo je jadan ručni rad: uramljena tuga.
Nerijetko ljudi izgube ključ od kuće.  A ja imam ključ koji je izgubio kuću. Ovo je ključ koji ne pripada ni jednoj kući. Njegova se kuća izgubila.

 

Ali,nakon puno,puno,puno godina,ovaj ključ je ipak pronašao svoju kuću.

&

Bila ona na istom mjestu gdje i prije, al’ zarasla u probleme,strah i tugu, pa je ključ nije prepoznao.

Najprije sam došla ja.

I otključala kuću.

Onda sam dala porušiti debla izrasla oko kuće.

Onda je došao bager i počeo rušiti.

-Pa gospođo, povikao je ljuto bagerist, zašto ste me zvali kad ništa ne date srušiti.

I zašto plačete?

Kako god Vi hoćete.

ne moram ja rušiti, ali će Vam to srušiti prvi jači vjetar.

I to na glavu.

Onda sam se sklonila u stranu.

I prestala plakati.

A bager je rušio.

I rušio.

i rušio.

I kuruzanu.

I svinjac.

I kokošinjac.

I šupe.

&

-Ma, gospođo, vidite i sami da se skoro samo od sebe ruši!, tu i tamo bi doviknuo bagerist.

Valjda da me utješi.

Ili ohrabri, ili samo ponuka da se još više smaknem u stranu i ne smetam mu.

&

Poslije bagera je došao kamion.

I odvezao sve.

Bez pitanja.

I utjehe.

I plavi lonac od petnaest litara, što smo čuvali k’o oči u glavi.

I plinsku bocu koja bi se još možda dala popraviti.

I napuniti.

I porazbijani crijep u kojem bi se sigurno našao još pokoji čitavi.

I stari “kredenc” u koji smo slagali zimnicu.

_Ama, gospođo, ima za kupiti krasnih metalnih polica, povika vozač kamiona, kad je vidio da sam poletjela spasiti makar “kredenc”.

&

Kad je kamion izvezao sve što je trebalo, ali i što nije trebalo, došli su majstori.

Da naprave novo.

“Jer ono staro nije bilo dobro”

A i što je bilo dobro, sad je izveženo.

(Lako je iz tuđe kuće izvoziti.)

&

Onda sam došla ja.

I nabrzo počela nabavljati životinje.

Bojale se one mene, ali….bojala se i ja njih.

&

Ujutro prvo ustanem ja.

Pa otvorim i nahranim kokoši jer one,iza duge noći, moraju hitno van,

sve leteći jedna preko druge.

Pojele bi i noge ispod sebe.

I,...nikad im dosta.

“Svađaju se”, tuku se, ganjaju se.

 Samo na jaja paze.

Još se nije dogodilo da sam našla razbijeno jaje u gnijezdima.

A kad snesu, to se kokodače kao da su fakultet završile.

I ne vole da se ja tu muvam dok one nose.

Pa se onda i ne muvam.

&

Ja onda odem nakositi”friške” trave za zečeve.

Oni su dobri i strpljivi.

Al’ znam ja.

I vidim.

Kad im se zeleno donese, zečjem veselju nema kraja.

Pa im onda za svaki obrok donesem  zelenog.

Nek uživaju.

Kad već, jadni, ne mogu van.

Ali, riješit ćemo i to.

&

A ovce me ni ne trebaju.

Eto, samo da im donesem svježe vode i…., pred spavanje malo zrna, ako nije problem.

Inače, same odlučuju kad će pasti, kad će se zavući u hlad, kad će malo blejati.

&

I tako, puno nas dvorište.

&

A ja predveče obavezno idem posjediti kraj rijeke.

Bez izuzetka.

Samo ja i netko Moj na Nebu znamo zašto i koliko volimo rijeku uz našu kuću.