18.11.2009., srijeda

???

- 12:56 - Komentari (8) - Isprintaj - #

03.04.2009., petak

Beba i pas...odnos je filmski...ili...

Primio sam podosta vaših upita i mejlova u kojima me propitujete o građenju odnosa između bebe i psa...hm...pitanje je delikatno... Zato prije nego počnem pisati o ovoj temi želim još jednom naglasiti...ja nisam licencirani voditelj tečajeva poslušnosti niti sam školovani poznavatelj psećeg ponašanja...ja sam samo obični pasovlasnik koji svoja razmišljanja i doživljaje stavlja pred vas putem ovoga bloga... Pa da krenem redom...iako imam puno misli u glavi kada je odnos bebulinke i psa u pitanju, pokušat ću vam nekako u razumljivom nizu i tonalitetu posložiti lepezu situacija i odnosa prema situacijama kroz koje smo prolazili, prolazimo i prolazit ćemo... Prije svega moje osnovno pravilo glasi...NIKADA, ali NIKADA ne ostavljati bebu i psa same...i beba i pas u stanju su u trenutku napraviti nepodopštinu, ili ne daj bože neko zlo, zato je ovo moje osnovno i zlatno pravilo... Sam odnos između bebe i psa započeo je odmah po dolasku ženice iz rodilišta...pas je prije ženinog dolaska bio dobro prošetan i kada kažem dobro mislim taman dovoljno da ne bude nabrijan i pun energije, a opet da ne bude previše umoran i čangrizav...taman. Kada je pas skužio da je beba (odnosno njemu nešto novo i nepoznato) u stanu, počeo je biti znatiželjan i ja sam odmah odlučio zadovoljiti njegovu znatiželju te sam mu pod strogom kontrolom približio nosilicu s bebom...bolje da pas napije svoju znatiželju dok ja kontroliram situaciju, nego da iz znatiželje krene prema bebi u trenutcima kada moja pažnja nije na nivou. Smireno sam pozvao psa, koji je tada već bio poprilično izrađen (ipak smo imali godinu dana dosta dobrog i intenzivnog rada za nama), i pas je mirno došao i znatiželjno ponjuškao bebu te veselo počeo mahati repom...popratio sam njegovu veselu reakciju veselim odobravanjem i nagradicom...ovu igru ponavljao sam po nekoliko puta dnevno...i sve je bilo super. U tim trenutcima počeo sam prakticirati jedno osnovno načelo u socijalizaciji psa sa bebom...kada je beba prisutna u prostoriji onda se sa psom igra, mazi ga se, odnosno obraća se pažnja na njega...a kada bebe nema u prostoriji psa se potpuno ignorira...na taj način psa vrlo brzo prisustvo bebe počne povezivati s lijepim stvarima kao što su igra, maženje, ili slastan zalogajčić. Taj uvodni period prošao je poprilično dobro...jedini problem bio je taj što se pas sklanjao s puta, povlačio se po uglovima sobe, svoje mjesto kraj kauča na kojem je često bila beba potpuno je prepustio novopridošloj bebi...nije to loše, ali ja sam ipak stalno pozivao psa u blizinu nas i bebe jer sam mu htio dati do znanja da cijenim njegove ustupke, ali i da shvati da ga mi želimo u našoj blizini...tako da, korak po korak, malo po malo, pas je shvatio da je on aktivni dio naše obitelji koji ima svoje mjesto koje mu nitko ne pokušava osporiti niti oduzeti. Kada je beba porasla i interakcije je bilo više, sav naš trud da izgradimo poslušnog, upravljivog i u kratko dobrog psa bio je višestruko nagrađen. Najbitnije od svega bilo je to što sam (na često čuđenje mnogih) u psu smanjio pljenski nagon pa mu igre navlačenja potezanja za igračku (ili ti ratničke igre) nisu bile zanimljive...jednostavno sam takve igre prekidao odmah čim bi pas krenuo malo jače navlačiti igračku i psu je takav način igre postao nezanimljiv. Nadalje, branio sam psu igru sa igračkama koje slobodno leže na podu, odnosno inzistirao sam na tome da ga ja moram pozvati na igru te da ako to ne činim onda nema što dirati igračke koje slobodno leže po podu. Uz to, psa sam naučio da se iz ljudskih ruku sve mora uzimati nježno do krajnjih granica, bilo da je to keksić, igračka ili bilo što drugo. Uz te preduvjete interakcija između bebe i psa protjecala je u poprilično idiličnom raspoloženju, a najbitnije od svega, mogao sam u psa imati dovoljno povjerenja da situacije puštam da se odigraju, a ne da moram svako malo prekidati njihov odnos...hoću reći...vjerovao sam da sam dovoljno dobro odgojio i upristojio psa da od njega u odnosu s bebom mogu očekivati, pažljivost, smirenost, nježnost....tako i bi, uz nekoliko iznimaka kada je pas gurajući se između mene i bebe srušio bebu, no to sam odmah sankcionirao i riješio podvikivanjem i tjeranjem psa na njegovo mjesto uz kratko ignoriranje...no to je bilo normalno pseće ponašanje i nije bilo niti opasno, niti nasilno, niti grubo, jednostavno je bilo i to smo se dogovorili da nije OK i pas je to prihvatio jer je ubrzo uvidio da i on uvijek dođe na red i da se nema zašto gurati. Dakle beba i pas mogle su same istraživati i graditi svoj odnos u postavljenim okvirima i to je rezultiralo mnogim filmskim scenama...često su, a pretpostavljam da će i nadalje, beba i pas skupa istraživali okolinu i međusobni odnos... Još dok je beba bila sasvim mala... A kad je porasla još i više... Dijeleći oduševljenje novim stvarima koje su otkrivale... Kao što je ova kornjača koju sam im pronašao... Ili jednostavno uživajući skupa u pogledu koji se pruža s balkona... Beba je bila aktivnija jer joj je pas bio zanimljiv i željela se potruditi da do njega dođe još dok je puzala... I za to je bivala nagrađena psećom pusom... Bebina prva prepreka koju je savladala bio je pas...pa naravno...vidjela je da ga ne može maknuti s puta... Pa ga je... Prepuzala... Pas joj je bio oslonac u prvim ustajanjima na nožice... U njihovim igrama pas je pokazao sve naučeno...pokazao je da shvaća da igra s bebom mora biti pažljiva, da se bebi iz ruku igračka uzima nježno i polako...naučio je da mora biti tolerantan prema bebinim pokušajima da nauči kako se sa psom lijepo ponaša, jer proces da se bebi ukaže da prema psu mora biti dobra, da ga ne smije udarati, navlačiti, gurati mu prste u oči i uši i usta, da ga se ne smije navlačiti za rep i za uši, da ga se ne smije jahati i sve ostalo što se ne smije a bebi pada na pamet da bi probala, može biti dugotrajniji i teži nego da se psa nauči kako se lijepo ponašati prema bebi... No prave filmske nježnosti beba i pas prikazivali su u trenutcima odmora od napornog istraživanja svijeta, igre, i učenja... A moram priznati da je beba često na neki svoj način pokazivala i pokazuje psu koliko joj je drag... No na kraju krajeva, kako je ovo ipak blog o psu, moram zaključiti ovaj post s naglaskom na psa...jako sam zadovoljan onime što pas pokazuje prema bebi...ima tu i suza i smijeha...ima tu i dobrih i loših dana...ima dana kada se ne podnose...ima dana kada se ne razdvajaju... No jedno je bitno...ja od njih ne tražim filmski odnos, tražim da se toleriraju, respektiraju, i međusobno razumiju koliko je potrebno da naša mala obitelj funkcionira u zadovoljstvu, miru i sreći...sve ono iznad toga što od njih dobijem smatram bonusom zadovoljstva koje mi svakodnevno pružaju. Odnos između bebe i psa složen je koliko su i one kao jedinke složene...tako da...teško mi je sve u detalje opisati...no čini mi se da sam u kratkim crtama uspio opisati pristup u "pomaganju" bebulinki i psu da si budu dobre

- 07:30 - Komentari (22) - Isprintaj - #

26.03.2009., četvrtak

Long tajm no si...

Eto...stvarno nas nije bilo neko vrijeme...zapravo...dosta dugo nas nije bilo... Zato prije svega...svima jedan veliki pozdrav... Zapravo, jedan od razloga što sam krenuo ponovno kuckati ova slova koja čitate i jeste vi...vi koji se veselite našim zgodama i nezgodama...vi koji ste me zapitkivali o zaspalom blogu...vi kojima su moje črčkarije pomogle da se odlučite pravilno odnositi i raditi sa psom...no najveći razlog je taj što smo u ovome trenutku ponovno spremni, za zadovoljstvom i veseljem, podijeliti s vama naša razmišljanja, doživljaje i osjećaje. U proteklom periodu svašta se događalo...vjerojatno ću nekronološkim redom u narednim pisanjima i govoriti o ovom periodu dok je blog spavao...u kratko...bila je zima, beba je krenula u jaslice, ženica raditi, pas je počeo ostajati sam kod kuće, pojavile su se nove obaveze i rasporedi s kojima smo se svi trebali saživjeti...zadovoljstvo mi je reći da smo sve to skupa zajedno jako dobro posložili i proživjeli...nekad je bilo teško, umorno, cendravo, ali mislim da su stvari sjele na svoje i da su više manje svi sretni i zadovoljni...no dobro, ženica i ja često padamo s nogu od umora, ali, to je tako, zadovoljan je i sretan taj umor. Zapravo, u toj priči, ludi mali pas (koji i nije više tako mali) skoro pa je najbolje prošao...zašto...eto ima sreće... Prije svega, u trenutcima kada smo smišljali plan kako sve to skupa najbolje posložiti, naša draga prijateljica, ili skoro pa da možemo reći član obitelji, kaže...pa jel mogu ja prijepodne uzeti psa u šetnju...paaaaa, možeš, zašto ne, ako želiš, mislim...malo smo ostali zbunjeni jel nismo nikoga htjeli opterećivati takvim zadatcima, ali Tonja je prihvatila pseću šetnju više kao zadovoljstvo nego kao obavezu...a pas, a pas je bio presretan i još se jednom pokazalo koliko je dobar, socijaliziran, poslušan jer Tonja je svakodnevno veselo govorila kako je pas super i kako šetnje super funkcioniraju...naravno bilo je tu i pasjih pokušaja da se progura vlastita volja oko nekih nepodopština, no moram priznati da je Tonja to jako dobro odigrala i posložila više nego OK (čak i kada se njezin pas vratio s podužeg ljetovanja...ali to je tema za neki drugi post). Ali nije to sve...svaki dan kada su vremenske prilike koliko toliko OK, jurim s posla prvo po psa pa po bebulinku u jaslice i onda gas u dugu šetnju...mislim, ne moram reći da je pas na završetku dana s ovakvim rasporedom toliko umoran da jedva žvače večeru. A kada spominjemo večeru…moramo poslati jednu veliku pusu našoj dragoj savjetnici za pasoprehranu jer bez njene pomoći i pomoći tvrtke DDL Zagreb u kojoj radi, ne bi mogli ostati sretno sit i zdrav pas…hvala. Pa pogledajte sami...jel vam izgleda da je ovom psu loše u životu??? Zapravo, mislim da je ovaj protekli period, koliko got zahtjevan bio, našu malu obitelj učinio još kompaktnijom, što me iznimno veseli...a da ne potrošim temu ovdje, a i volio bih o tome malo "studioznije" progovoriti u nekim narednim postovima, samo ću vam jednom fotografijom pokušati dočarati nekakav prosjek odnosa bebulinka-pas... Eto, za sada toliko...čitamo se...češće nego proteklih mjeseci, ali ipak malo rjeđe nego kada sam prije pisao... Ipak je zahtjevno biti životni suputnik, otac i pasovodič...

- 07:40 - Komentari (8) - Isprintaj - #